Dio XI.: Pas tragač

Moja tri mušketira u trećem su pokušaju usidrili jedrilicu. Govore mi da dno ne drži. Usidrili smo se u najpristupačnijoj, sjeverozapadnoj uvali Mane. Predlože mi da prva skočim, čudeći se mojoj odjeći. Zašto sam se obukla?

Zamolim ih da u more spuste gumenjak, ne želeći im obrazlagati odluku o svojem ostanku na Mani. Jedan me upitao što će mi gumenjak, ali brzo ga spusti u more kad mu objasnim da u naprtnjači imam fotografski aparat, a meni je baš to hobi - fotografija. I ako želi mogu ga slikati s tom batinom u ruci, jer imamo vremena čekati da mu se digne.

- Mogu ti i pomoći.

- Ovdje…

- Da, s Manom u pozadini.

Bilo mu je neugodno jer nekoliko je drugih jedrilica već otprije bilo u istoj uvali usidreno, i premda su se ljudi na njima izležavali, nije se moglo sa sigurnošću znati da li nas gledaju.

- Ako ti je neugodno možemo zamoliti jednog od tvojih prijatelja da ti ga malo licne…

- Nina!?

- Pa što, kad bi zatvorio oči ne bi mogao razlikovati da li ti ga ja oblizujem ili netko od njih? Niste to nikada probali?

- Nina!?

- Dobro, onda ništa.

- Mogli bi u gumenjaku, odveslao bi iza broda…

Bila sam odlučna. Može, ali najprije oni pa onda i ja! Jasno, nakon nekoliko trenutaka dvojbe rekao je da on to ne može. E onda neću ni ja! Neka me vozi na obalu. Na Manu.

Ukrcali smo se u nestabilni gumenjak, još trenutak čekajući drugu dvojicu, ali oni nam dobace neka se požurimo, njima se ne ide u tu gužvu.

Gondolonjer me još dva puta pokušao nagovoriti na spolni akt, na koitus, na jebanje, da mu ga popušim, ili možda straga, ali jasno vrlo biranim riječima. Kao na primjer: vidi ovaj prekrasan odbljesak sunca u vodi, more je fantastično bistro, najljepše more na svijetu, pogledaj onaj sjenovit grm, jesi li već imala samostalnu izložbu… Potvrđivala sam, a kad je spomenuo bistrinu mora pokažem mu na trpa, pitajući ga da li zna kako se to zove.

- Morski krastavac.

- Hoćeš reći kurac!?

Na obali. Pozdravimo nekoliko golaća, on izvuče gumenjak, moleći me da pričekam, jer ja sam se već upuila prema ostacima kamenih ruševina koje su na Mani ostale od snimanja nekog filma. Vratim se, šapnuvši mu neka malo pričeka, ja ću požuriti prema ruševinama, a on neka me pronađe. Ostavljat ću mu tragove. U početku djelove odjeće, a onda ću mu oblucima cigle ispisati znakove. Na kraju će ga čekati moja raširena pička.

Gledao me trepćući svjim okicama, već uzbuđen, klimajući glavom u znak pristajanja. I još tiše: a onda ćemo, među nogama zaglavljeni gledati nebom razasute zvijezde i kao mlječna staza biti će sperma magličasta, njegova…

Dok sam odlazila stajao je kao ukopan, s konopom gumenjaka u ruci, polako dolazeći k sebi. I sjeo je, pretvarajući se u tijelo željno sunca, strpljivo čekajući da malo odmaknem.

Negdje pred prvim ruševim zidom ostavim mu jednu majicu. Možda i njegovu, jer tek sam sada primjetila neke njihove stvari u mojoj napretnjači. Nekoliko stotinu metara dalje ostavim još jednu. U blizini nađem glatku kamenu ploču pa komadom cigle ispišem: kapljem od uzbuđenja. I strelicom ga uputim na rub provalije. Na rubu napišem: miris ženke. Sada sam već bila skrivena od njegova pogleda pa zakrenem na drugu stranu, prema uzvisini. Potrčim, trudeći se da me ne primjeti. Ugodno se smjestim iza velike kamene izbočine. Bila sam zadihana. Eto ga!

Prvo nađe majicu. Pomiriše je, obazirući se oko sebe. Vjerojatno je u znoju jednog od njih prepoznao izazovni miris ženke. Uskoro pronađe i drugu majicu, primjetivši napisanu poruku. I krene desno. I nađe drugu pisanu poruku. Zatim nastupi zbunjenost…Ne zna kuda će. Doziva me…Odlučim mu ipak malo pomoći. Skinem se, svu odjeću složim pod sebe, legnem na leđa, a noge naslonim na kameni zid. Noge bi mi mogao vidjeti, ali samo u slučaju da se dosta približi. I neka, pomislim, ako me nađe neka se i nagradi! Pa raširim noge ne brinući što će biti.

Nakon nekog vremna čula sam ga kako me doziva, mnogo bliže, ali sve što sam učinila bilo je lagano pomicanje nožnim prstima. Ne bih imala ništa protiv kad bi me pronašao, ali više mu neću pomagati. Ne rastu fike iza svakog kamena! Ili, kako se to već kaže na talijanskom. Fika ili figga?

Zaspala sam. Probudila me hladnoća. Sunce je zašlo, a lagani je maestral bio prohladan. Znala sam da će uskoro prestati, oblačeći se, znatiželjna gdje je moj pas tragač.

Kad sam došla do hrpta odakle se vidjela uvala u kojoj smo sidrili - iznenađenje! U uvali nije bilo niti jedne jedrilice. Samo…Tada začujem kako me dozivaju…

- Niiiinaaaaa….Niiiinaaaaaa!

Požurim do ruba okomitih litica odakle je dolazio glas. Ispod stijena plovila je jedrilica s mojim dečkima. Motorirali su tik uz rub stijena i zvali me. Legla sam na još topli kamen i promatala ih. Eee,moji dečki, navikli se na dobro pa bi još.

- Niiiinaaaa, može i kako si ti predložila! Najprije mi, a onda i ti! Niiiinaaaaa!